Sećate li se kada je u septembru 2023. Aleksandar Vučić ušetao u Predsedništvo sa crvenom plastičnom korpom punom jeftinih namirnica kojima će nahraniti građane Srbije? I obećao da će biti još jeftinije: „Imaćete domaći neki začin, tako se zove, dodatak jelima, redovna cena je 70 dinara, biće 50 dinara… Ja ću vam pokazati sad, evo za parizer da se uhvatim. Ovo je pileći parizer, redovna cena danas je 399 dinara, a od srede će biti 259,99 dinara. Ima šampon za bebe, redovna cena 107,99, biće 69,99. To je veoma važno za majke i očeve.“
Možda je to bilo važno i za bebe a ne samo za njihove roditelje, ali su ostale nespomenute jer nisu bile na biračkom spisku za izbore koji su se održali 17. decembra. U okviru akcije „Bolja cena“, koja se sasvim slučajno preklopila sa izbornom kampanjom, jeli su se jeftini parizer, majonez i jogurt čak i u Predsedništvu, ali je 31. decembra, nakon što su građani izglasali koga treba, procenjeno da je dosta luksuza i da bi biračko telo ubuduće moglo da nastavi da se hrani i pere o sopstvenom trošku.
O materijalnom, moralnom i nadasve civilizacijskom sunovratu koji je usledio u naredne tri godine, najbolje govori parafraziranje skeča pod nazivom predsednik– bakalin, ovog puta pod imenom predsednik–apotekar. Umesto namirnica, na poslužavniku je izneo lekove i pohvalio se da će, recimo, nebilet plus (lek za visok pritisak) umesto 269 dinara ubuduće koštati 73 dinara, a diaprel (za dijabetes) umesto 265 dinara koštati 102 dinara. I to čitavih godinu dana, jer se ne za tačno kada će biti izbori, pa nije u mogućnosti da tu velikodušnu meru, kao u prethodnim slučajevima, oroči na dva meseca. Zbog toga je najavio produženi raj za penzionere: „Vi imate lekove koji koštaju po 5.000-6.000 dinara, sad će da koštaju po 2.000 dinara. Pa zamislite penzionera koji troši 12.000 dinara na te lekove na mesečnom nivou, a sada će da potroši 4.000 dinara. To mu je kao da je dobio za penziju povećanje 8.000 dinara.“
Svima je poznato da godišnje 500 lekara značajnih za održavanje zdravstvenog sistema napusti Srbiju, tako da se zdravstveni sistem ne može rešiti bez sistemskog rešenja. A svako može da proceni koliko će nam značiti ova kašičica infuzije
Radan Stojanović
Nekim čudom nije dodao da je to moguće samo ako je srećnik koji boluje od nečeg drugog a ne od dijabetesa ili hipertenzije, jer je u tom slučaju povišica samo 200 dinara. Ali i to je nešto, dovoljno je da se prisete 2021. kada im je poklonio po jednu kutiju vitamina D3, vitamina C i cinka, uz reči da je to „mali znak pažnje i zahvalnosti za sve što su penzioneri uradili za svoju zemlju“, a ujedno i reklama za njegovog dobrog prijatelja koji je vlasnik Gudvila, proizvođača poklonjenih suplemenata.
Ipak, ako je verovati Vučićevoj najavi, usledio je i vremenski neoročeni raj za pacijente sa srčanom slabošću ili sa potrebom za antikoagulantnom terapijom jer je obećao da će neki lekovi koji do sada nisu mogli da se nabave na recept ubuduće moći, što je čudo nad čudima – nigde u svetu se ne proširuje lista lekova nakon što se proizvedu novi i kvalitetniji sem u Srbiji uoči izbora. Tim povodom, kardiolog Ilija Srdanović je na svom Instagramu prikazao spisak deset kardioloških lekova koji se primenjuju u svetu i rekao: „U Srbiji to izgleda ovako – na tom spisku od 10 najvažnijih lekova koji spasavaju živote, nalazi se samo jedan koji mogu naši pacijenti da dobiju o trošku zdravstvenog osiguranja. Sramno.“
Za veliko finale Vučićeve poslužavnik-ponude stigla je i velika procena bez obrazloženja kako se pojavila razlika od pola miliona ljudi: „Ova mera utiče na oko 2,5 miliona građana, a mi mislimo da utiče i na tri miliona.“ Ali i uobičajeno ogovaranje zlog neprijatelja – farmakomafije koja ucenjuje i pravi lažne nestašice na tržištu, pa država mora da preuzme na sebe obavezu da joj plaća reket da građani ne bi ostali bez lekova.
U Srbiji lekar opšte prakse prima1.000 evra a lekar specijalista do 1.700 evra. U Hrvatskoj lekar opšte prakse prima 2.000 evra a specijalista do 4.500, dok je u Mađarskoj prosečna mesečna plata oko 4.000, a najiskusniji lekari primaju do 7.000 evra
I gle čuda, usledila je prilično glasna reakcija struke koju nismo imali priliku da čujemo u vreme kada je tokom kovida Vučić vodio predizbornu kampanju tako što je pod ključem držao sve političke protivnike, a on bez maske i bez prethodno urađenih testiranja obigravao Srbiju i delio medicinsku pomoć, pa čak i lično nosio respiratore u Novi Pazar da bi lekarima pred kamerama držao predavanje kako se koriste. Ovoga puta su osim pojedinaca reagovale i dve komore: Farmaceutska komora Srbije rečima da „apoteka nije prodavnica, a lek nije roba“ i Regionalna lekarska komora Vojvodine koja je podsetila na kršenje svih onih zakona zbog kojih je Odeljenje inspekcije za lekove pri Ministarstvu zdravlja moralo da se oglasi odmah. Konkretno, da je povredio zakon u delu koji se odnosi na oglašavanje lekova, zatim zakonsku zabranu oglašavanja lekova na način koji može da dovede građane u zabludu, zabranu reklamiranja lekova koji se izdaju na recept, lekova koji se izdaju o trošku zdravstvenog osiguranja, kao i lekova za pojedine bolesti, među kojima su infektivne bolesti, dijabetes i druge metaboličke bolesti. Takođe i da je pokazujući kutije sa lekovima kao nestručno lice pominjao i njihovo korišćenje, pa je ponešto i pobrkao – reklamirajući pojeftinjenje leka plaviksa rekao je da je to antikoagulant, a radi se o antitrombotiku. A po mišljenju Srdanovića, takvim nastupom su svi ugroženi, od proizvođača lekova do potrošača, jer se verovatno prvi put dogodilo da na taj način „laik priča o lekovima“.
Nažalost, mnogo se toga što može da ugrozi zdravlje ljudi dešavalo Vučiću. Verovatno je i prvi predsednik u istoriji koji je u vreme zabrane poseta u bolnicama zbog gripa posetio hematoonkologiju Instituta za zaštitu zdravlja majke i deteta i bez maske se slikao sa obolelim detetom, a sigurno jedini koji je sa bulumentom kamermana i novinara upao u jedinicu intenzivne nege da bi obišao i bez rukavica dodirivao pacijente povređene u požaru u Kočanima. Dakle državljane Makedonije koje je država Srbija primila uz obećanje da će im pružiti vrhunsku negu i sterilne uslove.
O materijalnom, moralnom i nadasve civilizacijskom sunovratu koji je usledio u naredne tri godine, najbolje govori parafraziranje skeča pod nazivom predsednik–bakalin, ovog puta pod imenom predsednik–apotekar
Ali, kada pokretač nije ni empatija, ni želja da se sredi sistem, već predizborna kampanja, onda je sve moguće. Pa čak i to da predsednik izjavi da je 6,2 milijarde dinara uloženo 2023. godine za inovativne lekove i da najavi još veća ulaganja u budućnosti, recimo u najmodernije terapije kompanije Astra-Zeneka za lečenje onkoloških pacijenata, a da pritom podaci govore nešto sasvim drugo – manje od 10 odsto inovativnih lekova koji se registruju u EU je dostupno našim pacijentima, dok je recimo u Bugarskoj dostupno 95 a u Hrvatskoj 77 odsto. Od kraja 2023. godine nijedan inovativan lek nije odobren od strane Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, mada je uoči te izborne kampanje obećano da od sredine 2024. „nećete moći da pronađete da u Srbiji nema inovativnog leka ili leka za retke bolesti“.
Pa, obećano je i da neće biti lista čekanja. Kada do sredine 2024. već nisu stigli inovativni lekovi, Vučić je ponudio nešto drugo – 120 miliona evra za ukidanje lista čekanja i obećanje da do aprila 2025. neće biti lista za magnetnu rezonancu, uklanjanje katarakte i kardiovaskularne intervencije. I dodao: „Najkomplikovanija su ortopedska pomagala i ortopedske operacije, kolena i kuka, što opterećuje čitave porodice i sve ćemo uspeti da završimo do maja 2026. godine.“
Međutim, iako je zvanično ukinuta lista čekanja za skener (prema podacima RFZO na njoj je samo 40 osoba) i za operaciju katarakte (izbrisana je iz evidencije RFZO pa se ne može doći do podataka), ta priča bi teško mogla da opstane kao predizborni adut u ovom trenutku. Recimo, prema podacima od 3. jula, na magnetnu rezonancu čeka 7.015, a na kateterizaciju srca 469 pacijenata. Obećanje da će do maja biti ukinute ortopedske liste deluju kao ruganje s obzirom na to da na ugradnju kuka zvanično čeka 6.916 (prvi na listi na Banjici čeka već pet godina, a trenutno se operacije zakazuju za tri godine), a na ugradnju kolena 12.364.
U Srbiji to izgleda ovako – na tom spisku od 10 najvažnijih lekova koji spasavaju živote, nalazi se samo jedan koji mogu naši pacijenti da dobiju o trošku zdravstvenog osiguranja. Sramno
Ilija Srdanović, kardiolog
Pritom bi se trebalo prisetiti skandala s početka ove godine, zbog kog bi trebalo imati sumnju i u trenutne zvanične podatke, kada se 26. januara na listi za kuk nalazilo 9.965 pacijenata, a samo četiri dana kasnije 8.758. Nikada niko nije odgovorio na pitanje kako je 1.200 ljudi operisano u tako kratkom roku, gde su nađeni ortopedi i sale i zašto se to nije ponovilo još pet puta pa da stvarno nestanu liste.
Dakle, predizborna trka je iziskivala novi adut i dobili smo ga – predsednika sa poslužavnikom. A da li će to pomoći zdravstvu?
„Naše zdravstvo se trenutno održava na infuziji koju prima, a ovo pojeftinjenje određenih lekova predstavlja samo jednu kap te infuzije. Za uspešnu terapiju su najvažniji ljudi, jer bez ljudi koji će ordinirati određene lekove nema ni efikasnosti, ni terapije. Svima je poznato da godišnje 500 lekara značajnih za održavanje zdravstvenog sistema napusti Srbiju, tako da se zdravstveni sistem ne može rešiti bez sistemskog rešenja. A svako može da proceni koliko će nam značiti ova kašičica infuzije“, kaže Radan Stojanović, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Mnogo, ako je verovati Vučiću, jer je pre samo mesec dana ponosno izjavio da će nastaviti da diže bolnice, pojeftinjuje lekove, da je smanjio liste čekanja i da lekari gotovo uopšte više ne odlaze u inostranstvo jer „smo obezbedili veoma visoka primanja lekarima“.
U Glasniku Lekarske komore Srbije objavljen je Izveštaj za 2025. godinu, u kojem se navodi da je LKS u tom periodu izdala 398 potvrda o dobroj praksi, koje lekari najčešće traže zbog odlaska na rad u inostranstvo, a Sindikat lekara i farmaceuta je objavio da je u poslednjih deset godina Srbiju napustilo više od 6.000 lekara, a da godišnje ode i do 1.500 medicinskih sestara i tehničara. Kada su u pitanju ta „veoma visoka primanja“, ona iznose između 1.000 evra za lekare opšte prakse do 1.700 evra za specijaliste. U Hrvatskoj lekar opšte prakse prima 2.000 evra, a specijalista do 4.500, dok je u Mađarskoj prosečna mesečna plata oko 4.000, a najiskusniji lekari primaju do 7.000 evra. Ako pogledamo mimo EU, recimo Crnu Goru, i tu smo u zaostatku – doktori medicine u proseku zarađuju oko 1.600, lekari specijalisti primaju od 2.500 do 2.900, dok supspecijalisti dostižu i 3.000 evra.
Obećanje da će do maja biti ukinute ortopedske liste deluju kao ruganje s obzirom na to da na ugradnju kuka zvanično čeka 6.916 (prvi na listi na Banjici čeka već pet godina, a trenutno se operacije zakazuju za tri godine), a na ugradnju kolena 12.364
Međutim, za predsednika važi neka druga realnost. Predstavljajući plan strategije Srbije do 2035. godine, rekao je da je situacija u zdravstvu neodrživa, da se poslednjih decenija radilo pogrešno i da lečenje ministra Ivice Dačića „ne bi pokrilo ni pet godina njegove plate“. Požalio se na građane koji misle da im nešto besplatno pripada, na one koji zbog „svinjokolja“ ne idu na operacije pa prave liste čekanja, ali i na nekog lekara u Nišu koji radi jednu do dve operacije mesečno, a prima preko 3.500 evra platu. Uz sve te druge koji su krivi, pomenuo je i sebe kao junaka jer se „u zdravstvo ulaže proporcionalno skoro najviše u Evropi“.
Teško da bi imao razlog da se oseća kao junak ukoliko stvarno ulaže najviše u Evropi a ima takav rezultat. Međutim – ne ulaže. Tačno je da 10 odsto BDP-a koji idu na zdravstvo nije daleko od evropskog proseka koji iznosi 10,5 odsto, ali su to u parama po glavi stanovnika bedne svote. U Srbiji je to 800 evra, u Hrvatskoj koja je na dnu lestvice 1.280, u Luksemburgu 6.590, a prosek je 3.685 evra po stanovniku.
U takvoj realnosti, pitanje Gordane Živanović, odbornice SSP u Skupštini grada Kragujevca, da li je to predsednik Vučić nadležan da promoviše lekove i daje zdravstvene savete građanima ili je zdravstveni sistem ostao bez dovoljno lekara koji bi trebalo da budu jedini autoritet za ovakve preporuke, ne bi trebalo da shvatimo kao malicioznost. Radi se o sasvim opravdanoj sumnji.
